VR TRENINZI CRVENOG KRSTA – MADE IN SERBIA!

Kakve veze Crveni krst ima sa VR-om, pitaš? Čitaj dalje i saznaj kako Srbija učestvuje u kreiranju VR treninga za ceo svet!

Prvi VR mitap u Srbiji održan je 12. aprila 2023. godine na Dorćol Placu. Među predavačima bio je i Vanja Knežević, predstavnik Jedinice za virtuelnu stvarnost u Međunarodnom komitetu Crvenog krsta (ICRC), koja je osnovana u Beogradu 2020. godine, nekoliko godina posle Bangkoka.

Beogradski tim je duboko specijalizovan core tim, koji se nedavno proširio na šestoro ljudi. Oni imaju zadatak da započnu, menadžuju i isporučuju projekte različitim klijenatima, kako internim tako i eksternim za ICRC. Trenutno šestočlani tim bavi se ozbiljnim VR igrama, tradicionalnim razvojem 3D igara i produkcijom 3D animiranih videa. Tim iz Bangkoka pomaže proizvodnjom audio-vizuelnih asset-a.

Jedinica u Beogradu ima sopstveni pipeline za proizvodnju motion-capture-a, kao i za key-frame animaciju, fotogrametriju, proizvodnju i dizajn zvuka, a ima i hardver neophodan za razvoj, testiranje i predstavljanje proizvoda i usluga, što rade redovno širom sveta. Vredno pomena je i to da niko od članova tima nije prošao eksplicitnu obuku za VR produkciju pre nego što su se pridružili VR jedinici ICRC-a u Beogradu, ali svi imaju određeno iskustvo u 3D i gejming industriji.

Tim radi sa ljudima iz celog sveta preko ugovora, delegirajući i nadgledajući proizvodnju. Oni uglavnom obavljaju zadatke tehničke prirode, inženjering i rad u Unreal Engine-u, ali razvoj core proizvoda obavlja se in-house.

I jedan fun fact: s obzirom na to da tim radi remote, ovaj VR mitap je prva prilika da se šestorka uživo okupi na jednom mestu!

Crveni krst se povezao sa industrijom video-igara 2014. godine kroz partnerstvo sa Bohemia Interactive, i zajedno su radili na DLC-u za igru Arma 3, The Laws of War („Zakoni rata”), koji objašnjava Ženevsku konvenciju kroz medijum video-igre.

U igri Arma 3, međutim, nisu bili zastupljeni žene i dece, pa se Crveni krst okrenuo Unreal Engine-u i postao jedan od primalaca Epic MegaGrants stipendije. Dugo im je glavni fokus bilo na pravljenju obrazovnih videa, ali su ubrzo uvideli veliki potencijal imerzivne VR.

Sa pojavom kovida, javilo se i interesovanje za onlajn multiplayer alate za obuku, i Crveni krst je razvio veoma efikasne programe VR treninga. Zbog toga sada mnogi imaju na raspolaganju virtuelna okruženja koja im pomažu u pripremi emocionalnog odgovora na iskustva u ratnoj zoni, pokazuju kako izgledaju pretrpani zatvori i svet bez vode, i uče ih kako da se ponašaju u slučaju zemljotresa. Pogledajte i nedavno objavljen video o smanjenju broja civilnih žrtava u ratnim zonama.

PRIČA O VR-u

SGA je imala zadovoljstvo da postavi nekoliko pitanja Kristijanu Rouferu, šefu VR jedinice ICRC-a, i Vanji Kneževiću.

SGA: Šta mislite, kakvu će ulogu VR imati u budućnosti humanitarnog rada?

Kristijan Roufer: Uveren sam da će VR imati veoma pozitivan uticaj na obuku humanitarnih radnika u budućnosti. To bi mogla biti tehnička obuka, čija bi organizacija koštala mnogo novca; obuka o bezbednosti, jer VR može da stvori realistična okruženja, oponašajući opasne situacije sa kojima se humanitarni radnici svakodnevno suočavaju u ratnim zonama; i obuku otpornosti, jer rad u ratnim zonama ne utiče samo na tela, već i na um. Sprečavanje psiholoških trauma je izazov za humanitarne radnike zato što oni često vrlo brzo prelaze iz bezbednog i poznatog okruženja, kao što je matična zemlja ili svakodnevno radno okruženje, na mesta gde je najgore od onoga što čovečanstvo može da učini u punom jeku. VR može pripremiti ljude da bolje izađu na kraj sa takvim situacijama, da budu efikasniji i da ublaže potencijalne psihološke traume.

SGA: Šta treba da se desi u srpskom VR ekosistemu da bi naši VR programeri bili prepoznati kao jedni od lidera u ovoj oblasti u Evropi (i šire)?

Vanja Knežević: Glavni faktori proliferacije bilo koje tehnologije su obrazovanje i infrastruktura. Srbija, kao medijska sila na Balkanu, privlači sjajne umetnike. Glavna prepreka za veću upotrebu VR-a su nedostatak fakultetskih i neformalnih kurseva na tu temu, kao i zajednica, sastanaka, hakatona ili konferencija. Postoji mnogo načina da se koristi VR – kao što je Kristijan pomenuo, neki su humanitarni, neki za profit. Budućnost se, međutim, verovatno nalazi u tipovima projekata koji su najlakši za izvedbu, kao što je virtuelizacija prelepih srpskih spomenika, arhitekture, prirode ili muzeja. Verovatno će biti potreban veoma snažan i uspešan core VR projekat sa jakom grupom ljudi koji će ga gurati napred da bi Srbija bila kompetentna u VR-u i pozicionirana kao lider.

Novosti

Debatni klub Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu organizuje 11. aprila sa početkom u 18 časova u prostorijama Matematičkog fakulteta (Svetog Nikole 39) javnu debatu i panel diskusiju “Ovaj dom bi uveo video igre u obaveznu lektiru”
Razvoj video igara možemo sagledati kroz tehnološki i kreativni aspekt. Pošto je tehnološki aspekt razvoja igara u velikoj meri povezan sa kreativnim, slobodno možemo reći da je gejming programiranje svet za sebe. Gejming industrija pruža mogućnost za razvoj eksperata u najrazličitijim oblastima tehnologije, nudeći mnoštvo pravaca kada su u pitanju karijerni putevi.
Razgovarali smo sa preko 20 seniora u domaćem gejmingu. Kad pogledaš ovih šest epizoda trebalo bi da ti bude mnogo jasnije čime u gejmingu možeš i želiš da se baviš